Šta je IQ?

Test je sredstvo kojim se meri jedan fragment ponašanja, a koliènik inteligencije (IQ - inteligence quotient) predstavlja odnos izmeðu skora (rezultata) koji ispitanik postiže na odreðenom testu inteligencije i skora koji postiže proseèna osoba istog kalendarskog uzrasta na istom testu, kada su oba skora izražena istim naèinom obeležavanja.

Objašnjenje fenomena inteligencije zahtevalo bi puno prostora. Postoje psihometrijske metode za odredivanje koeficijenta, kao i razni kriterijumi koje se uzimaju u obzir kada se vrši merenje. Grubo reèeno koeficijent inteligencije predstavlja koliènik vaših sposobnosti prikazanih na testu i životne dobi.

Reè inteligencija potièe od latinske reèi inteligere i znaèi razumeti, shvatiti. Postoje mnoge definicije inteligencije koje za sada ne definišu precizno inteligenciju kao psihièku funkciju. Mnogi autori se razilaze èak u razumevanju suštine procesa inteligencije. Jedni definišu da je inteligencija sposobnost rešavanja novih problema i snalaženje u novonastalim situacijama, dok drugi pak smatraju da inteligencija obuhvata sposobnost apstraktnog razmišljanja, razumevanje uzroka i posledica nekog problema, sposobnost razlikovanja bitnog od nebitnog, sposobnost uèenja i prilogoðavanja nekom zadatom cilju. Poneki autori se skoncentrišu na sposobnost lakog i brzog uèenja i sposobnost sticanja novih sposobnosti.

Ako se pokuša razvrstavanje razlièitih shvatanja inteligencije, onda bi se moglo uoèiti nekoliko aspekta definisanja inteligencije, koji obuhvataju sledeæe osobine liènosti:

• moæ brzine adaptacije na postojeæe i novonastale uslove
• moæ brzog i lakog uèenja
• moæ apstraktnog mišljenja
• moæ brzine osetljivosti za zadati problem
• raèunske operacije i shvatanje matematièkog problema
• sposobnost korišæenja reèi prilikom govora i pisanja, razumevanje ideja
• moæ globalne sposobnosti osobe ukljuèujuæi svrsihodnu primenu svih napred navedenih sposbnosti.

Procenjivanje inteligencije

U procenjivanju inteligencije kao složene psihièke funkcije uzimaju se u obzir opšta sposobnost liènosti (G-faktor ili generalni faktor) i mnoge naroèite sposobnosti (S-faktori ili specifièni faktori). Inteligencija se ne odreðuje samo na osnovu izrazite karakteristike jedne odreðene sposobnosti, ako druge opšte sposobnosti nisu prisutne. Tada se obièno govori npr. o proseènoj inteligenciji sa posebnom nadarenošæu za neku odreðenu sposobnost. U ovakvim sluèajevima se neretko sreæe nešto niža inteligencija, nego što bi se možda èak oèekivalo. Ovakvo razmatranje podelom na glavni i na specifiène faktore koji odreðuju inteligentnost osobe nailazi na kritike autora koji se zalažu za multifaktorijalnu teoriju inteligencije, koja u obzir uzima sve relevantne sposbnosti.

Za procese inteligencije potrebno je funkcionisanje i drugih psihièkih funkcija, kao što su svest, opažanje, mišljenje, pamæenje, koje su neophodne za normalno odvijanje procesa inteligencije.

Po teoriji o nasleðu razmatra se genetska uslovljenost u razvoju inteligencije. Pritom se navodi veliki znaèaj èinilaca sredine koji aktiviraju genetsko nasleðe i potom razvijaju inteligenciju do stepena odreðenog u genetskom kodu jedinke. Do ovih shvatanja došlo se dugogodišnjim prouèavanjem razvoja inteligencije kod blizanaca koji su živeli u razlièitim sredinama zajedno ili odvojeno.

Vreme u kojem se razvija inteligencija je predmet rasprave i neslaganja meðu mnogim istraživaèima. Dok jedni tvrde da se inteligencija razvija do 15-16 godine, drugi smatraju da se procesi razvoja privode kraju oko 24-25 godine života. Ima autora koji su stanovišta da se inteligencija, a naroèito kod pojedinih osoba, razvija èak i posle 50. godine života.

Merenje inteligencije

Merenje inteligencije se vrši primenom testova inteligencije prilagoðenih za odreðeni uzrast i populaciju i spada u domen rada psihologa. Rezultat testa je Koliènik inteligencije (IQ-Inteligentiae Quotient) koji se dobija deljenjem umne (mentalne) starosti dobivene testom (u mesecima) i dobne ili kalendarske starosti (u mesecima). Da bi se dobio praktièan broj, dobijeni rezultat se pomnoži sa brojem 100.

IQ = Mentalna Starost(meseci) : Kalendarska Starost(meseci) x 100

Ako je recimo testom postignuta mentalna starost od 54 meseci a dete je staro 7 godina (ili 84 meseci), onda je njegov trenutni razvoj inteligencije na nivou deteta od 4,5 godine (54 meseci podeljeno sa 12 meseci, to iznosi èetiri i po godine). IQ bi iznosio 54 : 84 x 100 = 64,3. Imajuæi u vidu da se inteligencija još nalazi u fazi razvoja, konaèan rezultat æe naravno izgledati drugaèije.

U zavisnosti od vrijednosti IQ, visina inteligencije se može podeliti na nekoliko grupa:

• Veoma visoka inteligencija ili genijalci (IQ je viši od 120)
• Visoka ineteligencija (IQ je izmeðu 111-120)
• Proseèna inteligencija (IQ je izmeðu 90-110)
• Fiziološki tupi (IQ je izmeðu 70-89)

Prisustvo poremeæaja inteligencije sa vrednostima IQ manjim od 70 od roðenja, ili ako su ti poremeæaji nastali tokom razvoja inteligencije, onda se radi o mentalnoj retardaciji (oligofrenija, duševna-mentalna zaostalost, slaboumnost), koja se dalje dijeli:

• Laka duševna zaostalost ili debilnost (IQ je izmeðu 50-69)
• Umerena duševna zaostalost ili lakša imbecilnost (IQ je izmeðu 35-49)
• Teška duševna zaostalost (IQ je izmeðu 20-34)
• Duboka duševna zaostalost ili idiotija (IQ je ispod 20)

Ako je ošteæenje inteligencije nastalo kasnije kada je veæ inteligencija razvijena, onda se radi o demencijama.

Kako se meri inteligencija?
Prvi instrument namenjen prouèavanju kompleksnih mentalnih funkcija konstruisao je 1905. godine Binet, i to za potrebe izdvajanja dece koja usled zastoja u mentalnom razvoju ne mogu da prate normalnu školsku nastavu. Prvih deset godina posle objavljivanja, Binetov test i njemu slièna sredstva korišcena su prvenstveno za ispitivanje dece ili umno zaostalih. Binet je standardizovao svoju skalu inteligencije samo do petnaeste godine starosti. Prakticari su, medutim, uvideli da se testovi inteligencije mogu upotrebljavati i za odrasle (najpre je to bila populacija kaznenih zavoda i psihijatrijskih klinika). Tek 1917. godine, kada je amerièka armija angažovala psihologe da bi joj pomogli pri klasifikaciji regruta, došlo je do šire upotrebe testova inteligencije u ispitivanju odraslih. Rat sa svojim potrebama za masovnim testiranjem doprineo je konstrukciji novih testova inteligencije koji su se mogli zadavati grupno ...

IQ test

Igra za razvijanje moždanih æelija