Sanjalica.com

[odri]

Mesecina


Pejzaz bez premca, to je vasa dusa
Gde idu ljupke maske, plesu krinke,
A svi, dok zvonka lauta se slusa,
Ko da su tuzni ispod cudne sminke.

Premda u pesmi setno im trepere,
Pobedna ljubav, zivot dnevnog sjaja,
U srecu kao da nemaju vere,
A pesma im se s mesecinom spaja,

Sa mesecinom i tuznom i lepom
Od koje ptice sanjaju u borju
I vodoskoci u zanosu slepom
Jecaju, vitki, u svome mramorju.

[odri]

Sentimentalni razgovor

U starom vrtu samotnom pod mrazom
Dva lika samo sto prodjose stazom.

Mrtve im oci i usne im meke
I jedva cujes reci im daleke.

U starom vrtu samotnom i lednom
Dve seni proslost zivljahu jos jednom.

- Da l' te bivsi zanos ovo vraca?
- Zasto da na to misao mi svraca!

- Na moje ime da l' ti srce bije?
Je l' dusa moja jos u snu ti? - Nije.

- ah, lepi dani neizrecenog milja
Kad stapali smo usne! - Mozda zbilja.

- Plavo li bese nebo, nada jaka!
- Poraz je nagna u nebo od mraka.

Isli kroz divlje trave more
I samo noc je slusala sta zbore.

[odri]

Malaksalost

Ja sam Carstvo koje sidje sa vrhunca,
Koje motri golem hod belih Varvara;
Zlatotkane, lenje akrostihe stvara
U kojima igra malaksalost sunca.

U dosadu gustu jad duse ugranja.
Kazu, tamo negde krvavo se bori.
O, bez moci, slabi, zeljom tako spori,
O, bez htenja za lepotom postojanja!

O bez moci, o bez htenja: malo smrti!
Sve je popijeno. Batil, smeh uglasi!
Sve je pojedeno. Nista da se glasi!

Tek luckasta pesma bacena sred vatre,
I rob koji sporo oko vas se vrti,
I jad neznan koji hoce da vas satre.