Sanjalica.com

[sanjalica]

i dok sam bila mladja, govorila sam ja cu ovako/onako kada budem imala svoje dete.
Sta mislite sta je to u cemu vasi roditelji grese?
Sta im zamerate?
Premalo ljubavi?
Premalo iskrenog razgovora?
Premalo zajednickog vremena?

[Tea...]

Griješe kada drugo dijete razmaze do besvjesti, a prvo odgoje kao svog poslušnog roba.

[Celly988]

Previše su mi popuštali i štitili me, sad sam odrasla u razmaženu opsesivno ljubomornu kuju koja ne zna biti poštena i misli samo na sebe.
Obećala sam sebi da ću od sad učiti da budem bolja

[Forenzy]

Iako nikad nisam sumnjala u dobre namjere svojih roditelja, na žalost i iz dobrih namjera se griješi.Itekako.
Sada kada sam i sama roditelj, više ih razumijem, ali nekako i više znam gdje su to najviše griješili. Ne zanosim se ni malo time da i sama ne griješim i vrlo dobro znam da će i moja djeca jednom imati štošta da mi zamjere.
Moja je majka sve podredila majčinstvu i sad ok, to je bio njen izbor, niko joj to nije tražio. Vjerovatno je sve svoje želje i nadanja odlučila da kroz nas djecu ostvari. Nesigurna investicija ipak.
Djeca kad tad krenu nekim svojim putevima i roditelji se osjete iznevjereno.
To se desilo i mojoj majci. Teško je podnijela spoznaju da se "pupčana vrpca" kad tad mora prekinuti.
To njenu požrtvovnost doživljavala sam kao teret i ipak jedva čekala da odlepršam iz tog "zlatnog kaveza".
Nikad tu potrebu nije u potpunosti shvatila i prihvatila. Ali morala je. Nije imala izbora.
Zato sada svoju djecu nastojim što manje gušiti i ograničavati ih. Ne opterećujem ih previše svojim strepnjama, kako je to moja majka činila. Ali ko zna, možda mi baš to jednoga dana zamjere.
Kao što rekoh, uvijek se nešto nađe.

[sheezyK]

Sad pokusavaju da nadoknade ono sto su propustili kad sam bila mala... Nikad nije kasno ali sve ima svoje vreme. A sad je vreme da ja krenem drugim, svojim putem.

[Dackka]

Generalno kod nas u Crnoj Gori grijese u vecini slucajeve sa zenskom djecom, jer favorizuju sinove, pa su im oni ono tu ,,nastavljaci loze,, koji moraju biti zasticeni od svega, kao i moja braca, za razliku od mene....

[prolaznikLM]

Čekaj bolan Dackka da dodju Turci pa ćeš viđet ko je zaštićeniji

[Grim_Reaper]

Nisu grešili ni u čemu, živeo sam i još uvek živim život iz snova, kakav bi svako voleo da ima...
Bejah miran i plašljiv jako kad sam bio mali, svega sam se bojao i imao sam baš problema oko toga, i oni
su stalno bili uz mene, ni u jednom trenutku mi nisu dozvolili da se ja borim sam sa nečim i tad me nikad istukli nisu.
Kad sam malo odrastao i krenuo u školu takodje su uvek bili dobri prema meni, a mogu vam reći da je tu bilo i batina ko kiše,
al ja im na tome ne zameram, niti sam mislio da su grešili u tome što rade, jer stvarno sam tad bio zaslužio jer sam ih lagao za to i previše (keva me je tukla, ćale retko kad da je i digao ruku)... Bio sam dobar djak, mogla je keva da se pohvali sa mnom i sve to što svaka majka želi, i onda su nastali problemi Kad sam završio osnovnu našao sam novo društvo (našao sam sebe, društvo koje meni odgovara) i onda su me odveli na mesto koje je ispratilo mnoge generacije (inače mesto u kojem su svi oni a sa njima i ja išli kao klinje) a to mesto se zvalo staro zabavište, i onda postah ko pušten s lanca. Tu sam popušio prvu cigaru, popio prvo pivo i popušio prvi joint (inače danas samo za tako neke posebne prilike, jako retko, što se marihuane tiče)... Prelazio sam granice ostajanja napolju, provalili su me prvi put pijanog, prvi put me osetili na cigare i videli me napušenog, davali mi nove kazne al jednostavno ja sam ostao ja, ili taj moj novi ja, kako god vam se više svidja. Sa 17 me je pustila na prvi koncert i to ne na bilo koji, već na koncert Iron Maidena, i kako je dalje vreme prolazilo puštala me je sve više i više, iz dana u dan da bi eto danas bio ovako slobodan da se vratim kući čak i u 7 pola 8 ujutro (što se retko dešava, obično se vratim u 5 ujutru), da mlatim gde hoću i s kim hoću jer sad ima poverenje u mene jer sam ja njoj uvek pričao gde sam bio, s kim i šta sam radio... Moji roditelji su onakvi kakvi se samo poželeti mogu!

I da dodam eto, prošla su evo 4 meseca kako sam završio školu i oni meni još uvek daju pare za svirke i za klošarenja u školskom, jer razumeju situaciju da je ovde teško posao naći, i eto da bi im se za sve to odužio, da radim nešto dok ne krenem na fax sl. godine (što je takodje nešto s čim bi im se odužio za sve ovo do sada), al otom-potom

[cruellabl]

To što sam previše znala o njihovim zaista isključivo ličnim odnosima, nerazumijevanje i projekciju svojih želja u moj život...iz kojih sam djelimično isplivala, ali opet, ostavilo je sve to traga..... I neku psihotično posesivnu ljubav....Težak izraz, ali za tu agoniju na relaciji ljubav - bijes u većem dijelu mog života ne nalazim drugi.... Ono što ću se truditi da svojoj djeci pružim je sloboda mišljenja, da pogriješe koliko je normalno u određenom periodu života, da sami ispravljaju greške koje prave, da žele i da sanjaju....Ono što ja sad radim, kad već nisam u djetinjstvu.

[babarooga]

U tome sto su me napravili ali to je samo pocetak..da ne nabrajam sad, ne bih do naredne godine

[Hunz]

nisu ljudi krivi sto je nestalo struje a zahvali im se u moje ime jer su napravili prelepu kcerku

[sanjalica]

Recimo mislim da su bili (i jos uvek su) previse popustljivi prema svojoj deci. Sto nisu bili stroziji. Ili kada bi nas kaznili sto nisu istrajali u toj kazni ... Previse blagi.

[Jovana_ice]

Ја мислим да су моји много грешили код мене у васпитању . .Као најмлађе дете имала сам све привилегије овог света. Највећу глупост могла сам да направим а да не сносим ни део последице од тога. . . Хоћу да кажем да су ме превише размазили, дуго сам мислила да је свет само мој и да могу све што пожелим да имам а да се нимало за то не потрудим. А онда се одједном све променило и напокон сам почела да упознајем праве вредности живота.
Ипак, гледам то и са њихове тачке гледишта. Као беба доста болешљива и осетљива, хтели су да ми олакшају одрастање и живот, али су ту направили велику грешку па су ме тотално упутили у другом правцу што се тиче схватања и живљења живота.

[vessella]

po mo shavtanju, moji roditelji su bili prestrogi
ali dobro....ispala sam ok

[Sarajka92]

Pogresili su u tome sto su mi pruzili previse ljubavi, paznje, neznosti, poverenja i svega... Da, jeste lepo imati takve roditelje, ali zao mi je sto nisu bili malo cvrsci prema meni, zao mi je sto su mi dozvolili mnogo stosta, a jos sam jedinica pa je sva paznja logicno bila usmerena ka meni. I nisam ja sad izrasla u neku zestoko razmazenu osobu, ali se javio jedan drugi problem-mrzim da gubim, mrzim kada nesto ne ispadne kako sam ocekivala, puna sam takmicarskog duha na neki nacin i u mnogima vidim konkurenciju. I to sve zahvaljujuci mojima i njihovom parolom ''sve za nju, nju ni za sta'' haha