Sanjalica.com

[ThePoison]

[ThePoison]

[ThePoison]

[joca]

Nemoj da nam budes tuzna, mi te volimo i uz tebe smo kad got smo ovde.

[ThePoison]

[ThePoison]

[ThePoison]

[ThePoison]

[ThePoison]

[ThePoison]

....Opet mi sivilo obuzima dusu... Bistar um se muti u venama dok tiho otkucavaju poslednji damari svesti. Bludeh putevima maste i eto me nesigurne na raskrsnici zelja... Bujica osecanja me nosi putem ljubavi, ne vidim ga ali ga osecam... Gorim neobuzdanom vatrom zivota u tvojim ocima unapred se prepustajuci tvojim dodirima uzavrelim, tako nestvarnim... Jece bregovi uzdrhtalog tela dok poniru stubovi ponosa u izmaglicu nepovrata...

[ThePoison]

....Opet mi sivilo obuzima dusu... Bistar um se muti u venama dok tiho otkucavaju poslednji damari svesti. Bludeh putevima maste i eto me nesigurne na raskrsnici zelja... Bujica osecanja me nosi putem ljubavi, ne vidim ga ali ga osecam... Gorim neobuzdanom vatrom zivota u tvojim ocima unapred se prepustajuci tvojim dodirima uzavrelim, tako nestvarnim... Jece bregovi uzdrhtalog tela dok poniru stubovi ponosa u izmaglicu nepovrata...

[ThePoison]

....Ponekad, ne mogu da ubedim sebe da neke misli ja mislim. Da neke reči ja izgovaram. Već, dok slušam sebe, osećam kao da to neko drugi govori...

Nizam znala kada sam tačno prešla granicu. Da li sam nešto ponovo pogrešno rekla, ili nisam rekla ovaj put?? Ne znam zbog čega ne vidim sve one plave nijanse neba, ni kada su, i kako ovi oblaci prekrili ogromno savršenstvo iznad nas... Zaboravila sam kako izleda duga,ne sećam se lepote svih njenih boja,i kad, i gde je nestalo ono staro,pravo beogradsko Sunce ?
Oči u kojima sam poslednji put videla vedro nebo, više nisu ispred mene,nisu to te oči,više nije to ta dubina...Zbog koje su mi koraci zaboravljali stazu,i zbog koje sam znala da ravnotež mog dana ništa ne može da pokvari.Kada sam to prešla granicu,iz svetlog,u tamno,pa u još tamnije,i zašto ne mogu da se setim...?
Zašto ne mogu da se setim onih dana kada mi je bilo toplo i sunčano,iako je sneg glasno škripao pod mojim nogama...
Sećam se samo da sam se probudila,i da sam znala da će biti kišan dan,i da ništa ne možemo uraiti da to promenimo.Možemo dozivati lepo vreme,ali to neće zaustaviti kišu.
Lepe stvari nestaju brže od treptaja oka, a ona sećanja urezana duboko u umu,samo služi kao podsetnik da su lepe stvari postojale. Da smo nekad bili srećni.
Ja i dalje gledam iste oči, ali je još oblačno.
I danas će biti naš kišan dan, i ništa ne možemo uraditi da to promenimo.
Možemo se pretvarati da je sunčano,ali to neće zaustaviti kišu...

[ThePoison]

Ovo je tiha vatrica u hladnjikavoj vetrovitoj noći,
Moja toplota i moja svetlost,
Na koju ne mogu se položiti,
Je će se ugasiti,
Niti je mogu izdići visoko,
Jer će se raspršiti,
Već mogu biti pored nje,
Raspirujući je šapatom,
Krepeći trepavicama,
Umirujući suzama...

[ThePoison]

Ti i ja imamo istoriju
a ona ne nastaje preko noci..tamo negde..
u Mesopotamiji ili Troji opasane zidovima...
Ja ne zelim da gradim nove...svidja mi se ovaj srusen ..
u kome znam svaku ciglu...Znam kako si raspolozen..
o cemu i na kakav nacin razmisljas..To sam usavrsila vremenom.

Ne odustajmo..Opustimo se..Svako ima nesto sto mu ide na zivce..
Ni ja nisam savrsena...ali imam dobar osecaj za prostor i perspektivu
i mogu da se snadjem....Bojim se ako odes..da ja necu biti ovo sto
jesam sa tobom...

[ThePoison]

[youtube]http://www.youtube.com/watch?[/youtube]

...Danas...danas stvarno nisam sa ovog sveta
sve moje emocije su kao ova pesma...