Sanjalica.com

[ThePoison]

....Lepo je sanjati, lepo je biti zaljubljen, lepo je imati neke snove, neke zelje, neke planove, neku imaginaciju savrsene buducnosti i savrsenih odnosa... imaginaciju savrsene ljubavi. Ali koliko vas ti snovi ocepljuju od prave realnosti, od pravih uzitaka, od pravih zivotnih realnih zadovoljstava? Koliko dopustate sebi da vam snovi upravljaju vama i time se na neki nacin odricete prave lepote... lepote stvarnog zivota? Koliko ste puta bili u situaciji da zbog svojih snova upadnete u patnju?
Noćas te praznina progoni
tihim šapatom ponoć ti se nudi
u par riječi rasutih u etar
u obrisima lažne spoznaje
gdje sve počinje i nestaje
Fali ti ...
sve i ništa
poneka laž još zablista u tami
poneki dodir još naslutiš
između jave i sna
još jednom se probudiš

Realnost me gazi i ubija i donosi patnju svaki dan
San o necemu.... mi odrzava ravnotezu, u suprotnom, realnost bi me naterala da postanem... surova, cinicna i.... ono sto ne zelim, i ne dozvoljavam sebi...praznina je laksa uz povremen snove....
San o necemu.... je jedino sto me drzi u ovim nocima...

[sanja13]

Ponekad volim da odlutam i sanjarim malo, ali nikad previse. Ne zelim da se vracanjem u realni zivot razocaram. I znam da ako nastavim ovim putem kojim idem sad da ce mi se neki od tih snova mozda i ostvariti

[ThePoison]

Priblizi se,budi mi blize
jer kada govoris ne razumem te,
tvoje misli postaju sve teze.
Moja je dusa okovana
a nova svitanja gase stara...
plam nemira.
Nekada si mi tako blizu
mogu da te osetim,da te dodirnem.
Ljubis me...nezno mi sapuces.
Ne razumem te.
Znam,to pricaju snovi,i ponovo boli.
Daj mi snagu da te razumem,
da te osetim na javi.
Budi mi tren vremena stvarnog,
probudi u meni onu nadu.
Ne nemoj da budes moj nemir...moj san
budi mi java.Neka se samo prekine ova grozna tisina.

[ThePoison]

.....Ti spavaš tamo negde, daleko. Po vetru ti šaljem najlepši osmeh i jedan poljubac. I molim jednu pticu što meni peva svu noć da na tvoj prozor sleti, da tebi otpeva uspavanku. Ja ću polako i tiho, na prstima, doći u tvoj san. Samo usnama tvoj levi obraz da dotaknem i rukom kosu da ti dodirnem... i odmah ću pobeći nazad u ovu moju stvarnost. Pomislićeš da sam san, a stvarnija sam od svih stvarnosti. Pomislićeš da sam java, a nestvarnija sam od svega nestvarnog. Tek tu negde, između jave i sna, shvatićeš da postojim samo dok postoji tvoja vera u moje postojanje.....

[Moova]

Često, kad sam sam, uhvatim sebe da odlutam u tu neku dimenziju između mašte i stvarnosti. Tu srećem sve one divne osobe, prijatelje, rodbinu koji nikad više neće moći napraviti korak prelaska u realnost. Setim se vremena provedenog sa njima, doživljaja i neobaveznih ćaskanja. Žive uspomene čine da oni nikad ne mogu biti izbrisani niti zaboravljeni. Onda, žurno, vraćajući se u realnost zalupim vrata imaginarnog i ostavljam ih da me čekaju do neke nove prilike i potrebe da pokucam na njihova vrata.
Međutim ima tu još prostorija u koje davno kročio nisam a kao dečak sam ih često posećivao. I danas me nekad pozovu Prle i Tihi, Kauboji i Indijanci, Gusari .... da ponovo zajedno pucamo na nemce i pronađemo ostrvo sa blagom. Ali svestan da prolaskom kroz ta vrata neću sebi obezbediti čarobni napitak mladosti i da je dečačka nevinost odavno iskvarena odraslom nesavršenošću, puštam ih da i dalje zovu, dok se jednom sami od sebe ne umore i ne odustanu.

[soul2soul]

Off topic:
:smajli92

[ThePoison]

Letela sam i padala celog života. Lomili mi vetrovi krila nemilice. Skrhana od bola, upadala sam u lavirinte bezizlaznih puteva, tražeći sebe, tražeći srodne duše da letim makar još jedan let. Borila sam se, otresala nejaka krila od prašine, trnja, grančica iluzornih strahova o koje sam lomila korake. I onda ...odjednom...poglededala u plave visine i čula zov...
Shvatila sam da svako od nas ima Zvezdu vodilju i putokaz kojim treba da krene. Uzletela sam snažno, lepetom krila probudila uspavane damare svog bića...Spoznala čarooliju lebdenja u Tami, gde iskrice magično osvetljavaju put. Razotkrila sebe i počela druge da otkrivam.
Okupljam jato...da u istoj pesmi pojemo, istom putanjom ka jugu letimo...Da dotaknemo Svet koji gradim za sebe i za one do kojih mi je stalo...
Raširila sam krila do Beskraja.

[ThePoison]

http://cokosmoki.files.wordpress.com/20 ... e91su1.jpg

[ThePoison]

U sredistu zivota izgradih svoj most.Da spona mi bude izmedju sna i jave....izmedju proslosti i buducnosti.. u sredistu moje sadasnjosti..Gradih ga smerno...kao SKADAR na BOJANI sto se gradio.dugo.....polako....sa puno ljubavi....nadanja,suza i stradanja....zara i bujica....besanih noci i praskozorja jutara.Gradih ga sa zeljom da mogu ga poneti sa sobom gde god posla. Da svaki korak donese mi ljubav i milost boziju.Gradih ga za sve ljude ovog sveta da mogu preci sa jedne strane...na drugu...tamo ...kamo su posli....i dobro stigli...i dobro dosli.Kada bi ljubav pravila mostove....bilo bi samo ...veselja i radjanja...nikada ne bi bilo stradanja....nikada se silnici ne bi silili...vec bi svoje tenkove u ljubav izlili....bojna polja u reke pretvorili....i mostove zivota na njima gradili.Na svakom mostu uklesala bih molitve ...za pokajanje nas gresnika...mozda shvatimo za sta su nam mostovi potrebni....da nas spajaju.razumeju..vole iskreno...a ne da nas razdvajaju. Moj most...je most ljubavi...koju svima zelim na dar dati....imenom ljubavi ja cu ga zvati....da onaj ko ode zeli da se vrati...gradicu mostove .....i necu stati.....na mostu srca uvek cu se naci.....za radjanje buduce....sto zivot znaci....

[ThePoison]

Jedno od onih zatisja,....*tisina* koja uvek podstice na neka spletkarenja.....
moze biti....a ne mora.....mada.....ako se i ne slozite,....ma, ja i ona smo se
slozile,u nasem razgovoru......stvarnost i moja masta.....sanjari su uvek bili
iluminatori nade i slikari sarenila.....nikad nisam znala slikati bojama,ali volim reci
bojiti snovima.....i na javi cak
Nekako je u ovoj tisini razgovor sasvim iznenada zapocela ona......

Stvarnost : Zasto ljudi misle da sam ruzna i zla?
Masta : A zasto ljudi misle da sam ja lepa.....ali,beskorisna?
Stvarnost : Zato sto nemas pravog smisla postojanja....
Masta : Zar snovi ne postoje,u svima nama,jednako.....kao i misli?
Stvarnost : Snovi postaju smisao sami sebi,a misli su smisao koji ce zaista to i postati....
Masta : Ali....,ostvarene misli mogu,kao i razum,zauvek nestati.A snovi....oni nastaju sve do smrti!
Stvarnost : A,sta se dogadja sa snovima posle smrti? Hm.....
Masta : Nestanu.....zajedno sa stvarnoscu.
Stvarnost : I,ako je bas sve tako kako ti kazes da jeste,sto onda ostaje kao smisao postojanju ??
Masta : Vecnost.....u trazenju....
Stvarnost : Ne zasmejavaj me, ...trazenju vecnosti?!...ma daj, bar jednom ne preteruj ...
Masta : Ma ne ,zasto nikad ne sacekas da misao zavrsim do kraja ?
Bas nikad nemas sluha za mene....Smisao postojanja je u trazenju besmrtne istine !!
Stvarnost : Sta hoces da kazes? Znaci,ja kao i ti nisam istina ??
Masta : Ma ne? Zasto si uvek tako iskljuciva,kad sam ja u pitanju?
Istina je LJUBAV......ona koja se zrtvuje za voljene....ona je stvarajuci smisao postojanja !

Stvarnost se iznenada probudila iz sna....
Napokon je valjda postala sretna.....valjda je osetila da nije usamljena.

I ako se ne slozite sa mojim,toplim bojama *obojenim* recima,ja ostajem pri svome....,
a ako mi ne verujete.....pocnite da sanjate.....snove.....i na javi....zbog stvarnosti,....usamljene....

[ThePoison]

....Ja sam ulica za tvoj povratak
Izmedju jave i sna
Ja sam poslednje tvoje skloniste,
Nemas, nemas gde...

[ThePoison]

Hodam svake noci sama
i cekam te tamo
gde se sastaju san i java.
I ne pustaj ovu ljubav da ode.
Ulepsaj mi dan svojim dodirom...
svojim pogledom
svojim usnama
svojom ljubavlju.
Ostavi mi trag neznosti na ramenu.
A ja cu znati da si mi
jednog proleca
uneo vrelo leto u zivot
i da mogu mirno spavati,
bez straha da ces ikada nestati...

[ThePoison]

Oprosti, kriva sam što sam samo tebe volela,
što me svaka kap samoće bolela,
što sam jutra budnih očiju čekala,
što sam tvoje ime svake noći dozivala.

Oprosti, kriva sam što druge nisam htela,
znam da tebe voleti nisam smela,
oprosti što oblacima ime po nebu ti pišem,
oprosti mi što još uvek samo za tebe dišem.

Oprosti što osmeh više nemam lažni,
što su mi zbog tebe obrazi vlažni,
oprosti što dane sve u crno bojim,
oprosti što bez tebe ni ja ne postojim...

[Iz_FaZoNa_BoKy]

"Imam svoj mali svet i oko njega kineski zid"
Pošto dosta vremena provodim sama,a da bih dane činila zanimljivijim ili čisto da ih ispunim počnem da maštam,u poslednje vrijeme i previše. Bar u tom svijetu mogu da zaustavim vrijeme,da odigram neke scene za koje ne bi bilo mjesta ako bi vrijeme teklo.
Ali ne usuđujem se nekom pokazati taj mali divni svijet,u kom je sve moguće,u kom je sve po mom. Ne želim da mi neko kvari tu idilu. Jer samo zbog tog malog svijeta imam nadu i u stvarnom životu,ponekad pomislim da će sve te moje mašte nekad postati stvarnost.